Судбина

Никад нити га је било, нити ће га бити.А сад је!

Најфинија паучина

многе гроздове и градове

ко муве је

омотала

Себичан.

И несебичан тип.

Сујетан

И разуман.

Реалан.

И нереалан..

* * *

Бешика на коцу.

Бисаге. Бисаге. Бисаге.

Вране. В. Ране. Дим.

Гужва на вракњици,

савила се ко кокошка.

* * *

Тинтин гуске сабрале се

на раскршћу. И крилима

замахују, ко веслима.

За где залет хватате,

тинтин гуске?

(…)

** *

Заглавио ми се међу зубима

један подлац,

један кујунџија,

једна бештија.

Умор. Мој умор.

Мој грех.

Смрт моја.

Драперија зелена.

травица јесења.

Вране. У свитање.

И око пет поподне.

Вране. Фебруар.

Оно што одвезује

Свезује.

Шејтан седи наспрам

мреже своје

за лов

нешејтана

Даје, онај ко има.

Како да онај да

који је увек просио?

Вране. Вране.

Ране. Ране.

А не. Н е…

Comprenes – vous tout ce que je dis?

Разумете ли све што кажем?

* * *

Ишибао сам у сну

старијег сина

Од млађег сам бежао

Воз ил камион

из кога неопрезан малиша

испада као врећа.

Mes bagages sont dans la voiture

Мој пртљаг је у колима

Мој живот је у пртљазима

Мој живот је на жутим врбама

на врбама црвеним

на врбама црним

окачен као крпе

Ya-t- il une voiture directe pour…

Пакао?

Est -ce bien le train pour…

Пакао?

ВЛАШКЕ МАЂИЈE

Туркиња седа

наспрам камиказе

и укршта ноге као маказе

Шири маказе

Да л ће да шиша овна

или камиказу – кловна?

Пелен. Абажур.

Пепео цигарета.

Хефталица – бела ханума.

Кад захефта!

СУДБИНА

Векови ме држе

својим ђемом, уздом.

Одавде до Стамбола,

од Стамбола довде

исто камење гризем,

исте приче слушам,

дреновим чешљем

ме чешљају…

Ујутру ме салећу

У подне

Увече

Чешљем за конопље се браним…

Qu’est-ce que c’est?

Склони тај нож

Склопи тај кревет

са драперијама

Немој на њему више испаштати

Не очекуј радосну вест скоро

Не љуби подметнут образ

Не мисли на лауреате, арлекине

На трбухозборце и катихете

То што свезује,

то и одвезује.

ОДСЕЋИ

Болестан прст

или руку – одсећи

То није прст

није ни рука

ни глава

То је Ништа

Има име и презиме

Ништа

Из даљине

се боље види

Из близине

има заводљив лик

Лепе речи

Бирократа

самозванац

дроља

милосрдна сестра

Г – дин професор

Г – ђа кравоока

Ништа

Званични богомољац

незванични стрвинар

Часна жена

и часни (не)пријатељ

Амбициозно Ништа

Пун себе као лубеница зрна

Куплер – мајстор

Телал

Власник ћепенка

Ј. Скерлића

Ништа

Нико

ИШЧЕКИВАЊЕ

Коса ми је порасла до рамена

чекајући добре вести

писма из туђине

из завичаја

До појаса

До пета

Заплићем се

Не могу да ходам од косе

Нема косаца да је покосе

Помрли су још док сам био дете

бербери, шнајдери, колари

чак и кафеџије

_____________

Инвентар полувековне администрације почела је нападати влага. Писма. Стара. Црвеним воском запечаћена. Могу да почнем да палим све своје белешке. Пролеће је на помолу. Само ће ме пламен кроз све то водити за уво; не Шекспир, ни Тургењев, ни Меша Селимовић. Ни Бодлер. Ни стихови које сам сам написао као двадесетједногодишњак (нити сам имао довољно онда искуства, ни знања!) Не помажем влаги, пропадању, већ преображавању. Пламену. Бога у мојој младости нису свакодневно разапињали само у Гареву, Мишљеновцу, Хомољу, Звижду; разапињали су га свуда : амбициозни, дилетанти, скоројевићи, непозвани, неверујући. Разапињали су га сви које знам ( од својте до …) Највише су га разапињали силни овог света. Јуда је издао Христа; затим су кроз векове дошли милиони подражавалаца Јуде. (Најбољи пријатељи из младости издају; зар су онда најбољи?) Штета што ме никада није обузео порив да пишем мемоаре или исповест.

Да ли ћу икада видети древни Јемен? Питао сам се то често у 21 години. Исто се питам и са педесет и неколико. Да ли ћу икад пловити Амазоном? Средоземним морем? Индијским океаном? Тихим?…