Ознаке

„Било је у великом дворишту и тужних призора.

    Читаво једно пролеће, сећам се, под гранатом кајсијом уз саму кућу, лежао је у наслоњачи мој најмлађи стриц Василије који је код нас дошао као тек отпуштени затвореник. Робијао је дуге три године у неком далеком казамату, на мору, као комуниста. Првих дана су га отац и мајка износили из куће и полагали у наслоњачу прекривену дебелим ћебетом и јастучићима. Није могао сам да иде. На робији је био тучен воловском жилом по табанима, тако да су му они били, кад је стигао код нас, црни и скоро трули од удараца. Сећам се његове светле, златасте косе заваљене у јастуку и плавих очију које су глесале у небо и гранати врх кајсије што се дизао изнад његове наслоњаче. Знао сам, по очевопј и маминој причи, а највише по његовим добрим плавим очима, да стриц Василије није крао,  ни убијао. Нисам тада могао да схватим зашто је онда толико пропатио. Та помисао ме је мучила. Далеки казамат крај мора увукао се у моју дечачку главу обавијен тајанственошћу и чудом.

После неколико година, када је почео рат, погинуо је као партизан. Више немам стрица Василија. А тако бих виолео да и он прочита ову причу у којој сам га се после толико година сетио.

Стеван Раичковић: Велико двориште. – Просвета, Београд, 1971. – 125 стр. ; стр.122-123.

***

 Напомена. – Оваква књига намењена је деци, најмлађима, ђацима основне школе. Штампана је, као 41, у Библиотеци Просвета, вероватно у тиражима данас незамисливим. Ово издање сам купио тада када је и одштампано, и оно је пуно пресоване беле лозе, баш из тих година када је књига купљена; бела лоза је са оне исте обале Пека на којој су рођени песникова мајка, песник и – ја. На врло повлаштеном месту, у приповести по којој је иначе књига и добила наслов, на самом крају, штампане су цитиране реченице.

За Раичковића су говорили да је  „светац“; да је песник најмање злоупотребљен као уредник и песник од титоизма.

Да ли? Цитат упућује на  друкчијији закључак. Песник је служио партији и једној препопзнатљивој идеологији. И то у књизи намењеној деци, основношколског узраста….Трукованој у ко зна колико примерака кроз време…. Узгред, шта би споменута приповест, проза, изгубила, ако би се убудуће прештампавала без горњих реченица? Верујем да би добила…

Advertisements