Ознаке

Заветине

 
 
Ренесансни дух код Срба Бодлер је имао своје светионике (Рубенс, Леонардо да Винчи, Рембрант, Микеланђело, Вато, Гоја, Делакроа…)
…Делакроа, од крви језеро где се крију 
зли анђели, у сенци зелених четинара, 
где се, ко пригушени Веберов уздах лију, 
под болним небом, звуци необичних фанфара; те клетве, хуле, жалбе, те занесене речи, 
тадеуми и крици, грцанје – све то блуди 
ко одјек што кроз тисућ лавирината јечи, 
опијум небеснички за срца смртних људи! 

Овај се крик из тисућ стражарских грла ори, 
тисућу поклисара лозинку носи ову; 
то је светлило што на тисућ тврђава гори, 
сигнал, кроз тамне ђуме, залуталих у лову! 

Јер то је, збиља, Боже, најбоље сведочанство 
нашега достојанства и наше душе страсне: 
тај ватрен грцај што се кроз време и пространство 
ваља, да ту на жалу твоје вечности згасне! 
Бодлер, наш савременик, ренесансни дух, упућује и на тзв. малу српску ренесансу (кажу да је она потрајала кратко од деведесетих година 19. века до двадесетих година 20. века), иако је и после тога било личности за које би се могло рећи да су представљали ренесансне духове…

Advertisements