Ознаке

Prišla i ujela
Za ono mesto gde  počiva odsutnost
Nepriličan je svetli  oblak između zidova
I onih okana i vrata bez ikakvih obećanja
Miševi pevuše,preti im okružujuća crvotočina
Odnekud  čak i miris,stari znak rastajanja
Dugme na podu, muve između sna i zevese,

Sve se slaže s paučinom kao
Što se i svetlo odbija  od mutnog stakla
Izlazeći zapadali smo  samo u
Ko gust čestar zid nejasnih razloga
A sada kao da se čuju i makaze i grančice
I poj rođaka i  doziv nepoznatih čekača

Biljci   je svuda raspoređeno srce
Presečeš  i ono zasvetli i padne,cikne i opeče
Kasno je sada.uputstvima,izlazom koji je obeležen
Cvećem i mesečinom
Okolne ptice zazidali su noćni presretači
Usudila se radost,led ledeni.
Da zmijski zašišti ko klica zabodena u vreli  vazduh,ovde gde smo
Navikli da zatvoireni udešavamo ove maske
i gde smo jedno drugom nalik
nismo se nadali olakšanju i to nas sad gorko košta
prevarili su nas u glad i nesanica
svađe su zamrle,odnukud se ustremio sivi grabljivac
pacov -ptica,poverljiva i nadobudna
umiljata.kako na svetlu tako i u senci

nije to više  naš romor
strahom i beznadežnošću usijan ko vražji ropac
ono što je pomešalo dodire s potkradanjem
vezalo prazne džepove u neprobojnu ogrlicu
podiglo  veliku glavu zemljanog kipa
kom ova iznenadna tica smeta
i preti

ne opiremo se,ne uspavljujemo
sve lepe pesme preobrazili smo u priče
Bog,trenutak,belutak i modri oblak
Sve to  hita, nema  strpljenja za stih
Ni kratak,ni tih
Ujed je jedina dikcija,jedina poruka
U ovom opisanom priviđenju
Usudila se radost

Jer
Samo kad gladni i bolesni,bespomoćni i
Besplatni bejasmo- mi nismo  bili krivi
I štovalo nas je bezbojno i hladno ždrelo
Ovoga Duha
koji je bio uvek mnogoglav,zgomilan i zaboravan
Tu se pojedinačni znak, šapat ili  kikot
Ništio ko sitno izdajstvo
I u njemu podjednako i ozleda i osmeh
Čemu,zato njen ujed u ovom  času koji je izmišljen
Izmedju kratkih redova je,pesmina tajnovita trunka
Njen trag i jed što se sve zbira i
Stvrdnjava u priču,pred  kojom usudno
Obnevideo i omadjijan ko pred zvezdanim zborištem
Izvesno ili neizvesno ko lično i bezlično
Samo u pesmi ,kao kolebanje, ne postoji
Tu je samo i samo i najsamlje
Niti se čuje
Niti usuđuje nitu raduje
Jer
Neće to biti skidanje već silaženje
Sam će iščupati eksere iz dlanova
Prići mi ,nakon ujeda
Sesti
Tik  pored odra i glasom blažim
Od crvljeg disanja u prastarom tronošcu
Usudno radosno
Šapnuti
Sad je prilika da se dogovorimo

______________________________ Iz propratnog pisma Šajtinca:

Mene ne zanima eksperimentisanje u strukturi pesme vec zaumna sila u kojoj se identifikuje ono sto ja mogu da uzvratim pesmi.Zato moju poeziju niko ne prikazuje,nije  u milosti ni osporavanju nicije hermeneutike.Ona   se moze podeliti samo sa odabranima jer celog zuvota ucili su nas skromnosti,s pravom ,jer najveci broj onih koji nas okruzuju zbilja ispunjava sve razloge da bude skroman

Lukici, ne ustrucavajmo se!

Steze vam ruke r s

 

Advertisements