Ознаке

NI posle pola veka ne nazire se kraj objavljivanju sabranih dela Vuka Karadžića, a da ovakva slika i prilika srpske kulture bude tužnija, ove godine obeležava se 150 godina od Vukove smrti.

Ocenjujući za „Novosti“ aktuelno stanje, pesnik Rajko Petrov Nogo podseća da je samouki Vuk, koji je uradio više i bolje nego svi instituti, fakulteti i akademije, zajedno, imao lozinku: „Ne da se, ali će se dati“. I zato je, dodaje Nogo, Isidora Sekulić rekla da je Vuk „jak kao zemlja“.

– Takvih koji ne odustaju više nema. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati kritička izdanja sabranih dela naših velikih pisaca. Toliko smo kratkog daha da ponekad klonemo u samom finišu. Tako je bilo i sa delima Vuka Karadžića, koji je pretemeljio noviju srpsku kulturu. Čim je umro glavni priređivač Golub Dobrašinović, ugasio se i rad na Vukovim delima. Ako nemamo ne kritičko već pouzdano izdanje dela Vukovih, Njegoševih i Andrićevih, mi nemamo našu vertikalu. Jesmo li na putu da izgubimo orijentire? Jesmo li zalutali- pita se Nogo.

Pisac Milovan Vitezović, autor visokoocenjene i veoma popularne TV serije „Vuk“ kaže za „Novosti“ da je to što smo dočekali još jednu Vukovu godišnjicu bez njegovih dela velika bruka.

– Za to nema nikakvog opravdanja. Iako su se u poslednjim decenijama dešavale dramatične promene u zemlji, život je išao dalje, knjige su izlazile, ali se na Vuka zaboravilo. Sa setom se sećam kako je 1987. sjajno obeležena 200-godišnjica Vukovog rođenja. Širom sveta održano je čak 36 simpozijuma uz učešće više od 80 vrhunskih stručnjaka. A Vukovi sabori danas su svedeni na lokalni nivo.

NEDOVRŠEN POSAO SERIJA „Vuk“ prikazana je samo u Grčkoj šest puta. Jednom prilikom, tadašnji ministar inostranih poslova Antonij Samaras, sadašnji predsednik grčke vlade, koji je bio oduševljen serijom, rekao je u šali Milovanu Vitezoviću: „Kada ste se onoliko tukli sa Turcima, što posao ne dovršiste!“.

Da je 50 godina zaista vreme kada su se morala pojaviti sabrana dela Vuka, ističe i profesor Jovan Delić.

– Kada smo slavili dva veka Vuka bilo je očito da Vukovo delo Hrvati više nisu smatrali svojim i da su paralelno radili na kreiranju sopstvene jezičke politike, antivukovske. Sve što se događalo od devedesetih nije išlo Vuku u prilog. Pretrpeli smo stotine potresa, prošli kroz rat, bombardovanje, inflaciju, izolaciju, velike unutrašnje promene – što je dovelo do devastiranja izdavačkih kuća, pa i „Prosvete“, koja je izdavala Vukova sabrana dela. Danas se u bivšim republikama uglavnom vodi antivukovska politika, delimično čak i u Srbiji. Svako selo želi da svoj dijalekat proglasi za standarni književni jezik. U takvim okolnostima bilo je vrlo teško očekivati da ozbiljan posao bude završen. Najlakše je optužiti srpski narod da ne haju za kulturu, a to je u ovom slučaju delimično tačno – kaže Delić.

Na putu da zalutamo | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements