Изводи.
***
Кућа у којој сам рођен, постоји. Кућа у којој сам провео детињство срушена је. Не постоји више нигде другде до у мом сећању. Нова кућа, подигнута је иза оне старе, срушене. То је била грешка из незнања. Нова кућа је КУЋА ПРИВИЂЕЊА, КОШМАРА. Ту свраћају мртви, тумарају ; могу се отерати, кад постану врло бучни, несносни, сложеним обредом. Причао ми је једном отац о свему томе, али нисам записао. Пропустио сам много тога. Испред, те, Нове куће ( у сну из кога сам се пробудио) има нека огромна коцка која шишти, као да је постало тесно неком водоскоку у стени. Каква је то коцка? Налик је на терасу испред куће. У даљини је, у сну тераса, и назив места; неког далеког места на југу; на југу Србије ; цвеће режем погледом као бријачем…Растојање је прилично између терасе испред Нове куће и Терасе са цвећем у даљини, али оно је неважно. Бежим, и тако се будим…
***
Овде, ипак, није Копаоник, и није моје родно место, и ова Кућа, није Нова кућа. Овде је постављен темељ за велико сабирање, поузданији од сећања. Овде, за овим столом, зеленим као травица у рано пролеће, силази језа низ кичму. Главобоља је прошлост. И многе болести су, верујем, прошлост… Сврби ме длан леве руке. Да ли то значи да ћу дати или добити паре? Моја мајка би одмах знала… Моја мајка је далеко , у Новој кући ( на североистоку); тамо она лежи и опоравља се у једној од соба. Тамо је и мој отац. И мој млађи син. Тамо влада невидљива Сила сапињања…
***
Овде Снови и Бојазни могу да говоре својим матерњим језиком. Исто тако, допуштено је и стварима које су надживеле своје мајсторе и сопственике, да цвркућу цвркутом птичица које најављују промену времена. Дрвена ограда, ливада шумска, пет пластова испред зеленог шумарка горуна, налик на борове, и бледоплаво небо са флотом небеских галија – облака : делимичо преведена фотографија у речи. Јер, када би била преведена у целини, требало би додати још јагње (куповину јагњета). Снежну белину процветалих врзина успут, опор и горак мирис глога, цвркут шева, и на стотине других слика. Прво се јави слика блиског брежуљка на северу, са чијег се врха, ведрих дана, види Четврта рајска река. Виде се и друге ствари, предели, пејсажи.. Овде се полази од једне ствари и стрпљиво напредује према хиљадама других…Јер је свет исто што и крошња великог дрвета, олистала крошња, са безброј листова; свет је хиљадоструко већи…И све је у њему сложено лепо и прекрасно, као перје дивљег голуба, фазана, пауна…
ЛеЗ 0003555
Алманах за живу традицију, књижевност и алхемију, I , 1998. 
Врло, врло лијепо. Импресивно. Може да стоји као самостална цјелина (запис, кратки есеј), али дјелује и као дио веће цјелине (одломак приповијетке, романа…).