ИЗ ЈЕДНОГ НЕДОВРШЕНОГ РАЗГОВОРА СА ПЕСНИКОМ Белатукадрузом

– Како реагујете кад неко хоће корисно да вас исправи,
и да вам покаже да се варате?
1. Реагујем баш онако како је описао Паскал.*  Ово је ствар коју
би морао да уважи сваки критичар, којему је доиста стало до тога да
утиче. Делотворна књижевна критика је пожељна.
Да ли мора да се одговори на сва питања …и … којим редом?У
телефонском разговору рекосте да неће бити више од десетак, а на мој сто је  стигло дупло, и свако од њих подразумева и низ других (прећутних) ? (….)
Одговори ће заузети више простора од, рецимо, једне странице “Политике”.
А то већ унапред није охрабрујућа околност, ни за вашег уредника, ни за
евентуалног читаоца…
Књижевна критика има три врсте непријатеља:
уображене препредењаке, који јој нису никад припадали; ћепенаше,
који су се из ње повукли; и рђаве критичаре, који је изнутра растржу.
Острвљене свиње које рију по гробљу, раскопавајући свеже гробове и
комадајући надуте лешеве немилосрдно, алаво – ето слике и прилике рђавих критичара! Каљави људи воле кал, као вампири свежу крв.
Подземна књижевност живи животом прљавог пса, крмаче огрезле у својој каљузи.
Ако постоји подземна, онда постоји и надземна, и небеска књижевност. Надземна се дели на многе врсте и подврсте. Постојала је и кухињска књижевност, Розанова… Па – јексерашка.

По јексеру, који су закивали у тело Разапетог мученика на крсту…
– Шта вас ужасава (ако вас ужасава?) кад гледате на
садашњост и када размишљате о будућности?
– Ужасавају ме кад гледам на садашњост и кад размишљам о
будућности – преображаји вампира, крволочност вампира
– Каква ће бити уметност будућности?
– То је – тајна.Тајанствени су путеви уметности будућности. Можда
ће уметност будућности бити богочовечанска. Јер, како рече Паскал:”Ми не познајемо живот, смрт, доли преко Исуса Христа. Ван Исуса Христа не знамо ни шта нам је живот ни смрт, нити бог, нити ми сами…”
Последња тајна Исусовог Страдања и Искупљења је један нови
живот, не на крсту, него у гробници.
Паскал каже да Христос није учинио никакво чудо у гробници.
На земљи није имао где да се одмори доли у гробници.
Ко сме да уђе у гробницу Исуса Христа? (“Само светитељи улазе у њу”.
(“Исус Христос учи жив, мртав, сахрањен, васкрсао.”) Зар то није чудо?
Данашња уметност је под утицајем, не демона, него крвопија.
Врло су ретки ствараоци достојни Бога, способни да постану достојни њега. Врви од бедних људи, којима се Бог не придружује, јер је то недостојно њега; али није недостојно Бога да понеке из њихове беде извуче…
Треба рашчланити данашњу уметност, налик на алу неситу. Јер 20. век је за нама, а оно што је он избацио на балканско полуострво налик је на литу која остане не само на обалама река него и на поплављеним путевима и насељима. Пуно има чудовишта и мутаната које њихови наметачи намећу као – последњу реч уметности, а њихова трабуњања као ремек – дела… Мутанти успевају у злу, чак и кад се неко сети да их оспори, пориче…
Као библиотекар, ја повремено прелиставам не само књиге, него и годишта укоричених листова и часописа. Тако пре неки дан, допао ми је до руку двоброј београдске “Књижевности” (10 – 11/ 1980), посвећен младој српској и хрватској прозној уметности, МЛАДА ПРОЗА… ШТА ПОСЛЕ СТВАРНОСНЕ ПРОЗЕ? (У конципирању овог двоброја
учествовали су В. В., књиж. критичар из Загреба и Р. Б. , уредник . –
Разговор о теми МЛАДА СРПСКА ПРОЗА – ДАНАС, вођен је у редакцији часописа “Књижевност”. У разговору су учествовали: Радомир
Глушац, Радослав Братић, Јован Радуловић, Звонимир Костић, В. Ћ.
Казимир, С. Х. Танчић, М. Павловић, Б. Алексић, С. Радовановић, Н.
Шћекић и Б. Љубинковић. – С. Шејић је послао написан прилог. Позвани
су пресипали из шупљег у у празно на следеће теме: однос према
традицији наше прозе – однос према претходној генерацији и њиховим
делима – начин схватања прозне поетике – новине које доноси ваша
проза – који је, по вашем мишљењу, најзначајнији елеменат
уметничког поступка у прози (језик, ликови, тема, итд.).

Из пок. Шејића је проговорила трезвеност, присебност, горчина, истина: ”…Отприлике овако : ево, ми смо стигли, од нас све почиње, држаћемо се у чопору, јаки смо; заузимамо редакције, освајамо Удружење, улазимо у жирије, проглашавамо лауреате, дајемо визу за вечност, успављујемо се и полако летимо према небу. То добровољно пристајање на “мишљење из резервата” је нашој књижевности само наносило штету; јер се није вредновала књига, вредновао се човек: с ким је, је ли подобан, ко стоји иза њега, има ли изгледа да се убаци у “структуре”, да ли је спреман да буде “наш“. да ли је поверљив и сл. Зар је важно шта и како пише? Ако нам затреба, лако ћемо га прогурати у Велику ложу, а ако затреба, наместићемо да буде Велики мајстор Великог оријента – све се може кад се браћа здруже…. Зато су кланови нужност. Они постоје, витални су, прилагодљиви су, треба их само легализовати. Залажем се за кланове који би бранили одређену поетику, који би окупљали писце сроднога духа.У нашим условима, наравно, то је немогуће, ти ће кланови и даље
бити полутајна друштва, генерацијска или нека другачија…”
Шејић подсећа на Винавера, цитира редове које би волео да је сам
написао:”Постоји опасност у данашње доба, када се траже решења и
расплети и сувише грчевито, – да ли је то потребно уметнику? – да се
уметници не приближе – у спасоносном лету који треба да их ослободи – сувише неком од сунаца које ће им воштану основу са крила истопити и уништити их. Та су сунца пре свега сунца метафизике, али ако је једно сунце, други је елеменат вода, исто тако опасна због тежине коју ће да унесе у суштину крила”.
После четврт века, кад су спале маске, са многих метафизичких
јуришника на положаје и синекуре, кад су понеки стигли и до
најважнијих и највећих књижевних награда у земљи,а неки нису даље
мрднули од прве своје књиге (на жалост, као Р. Г.), види се да је та
најављивана млада проза већ била стара и мртворођена. О тој прози и њеним актерима, ето, један од учесника је оставио рељефно сведочанство…

(2004.)

(Б.)

 

ЛеЗ 0003548   

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s